КРАСНОПИС У »?«
Данас више нико не уме лепо да пише, разлога има више – почев од школе и учитеља, који су такви какви јесу порасли уз неуке професоре и у школама које недовољном бригом заједно са просветним властима нису имали представе о значају и потреби писма па ни интелектуалног и креативног потенцијала да би се сачинио програм неговања лепог писања, да не говоримо о историјској одговорности.
Опрости им Господе јер не знају шта раде.
У неком времену у будућности, када будемо нестали као народ, што је историјска неминовност, остаће за нама само писани трагови. Сачувај ме Боже, ово како данас пишемо извесно говори о немару и пре свега о крај њ е простачком и примитивном односу према лепоти и естетској бризи за
очување националне баштине.
Да није баш све како размишљају рутави бирократски мозгови, ево једне истините слике из свакодневице.
У једном селу у околини Крушевца у сеоској биртији седе свакодневне муштерије дангубећи уз млако пиво. Један међу њима вазда држи банку и има обичај да на необичан начин тестира путнике-намернике. Елем, како једном приликом један од таквих сврати, овај речени му потури мастионицу са пером и замоли га да се потпише. Кад се намерник приставши потпише, овај сеоски веселник га приупита и одакле је. Рече човек да је из Београда.
Бескомпромисни испитивач погледа потпис а затим значајно своју кафанску сабраћу, очигледно незадово љ ан оним што је видео, и тоном разочараног рече: »Ето, и он је из Београда«. Овај, наоко мудријаш, свакако има соли у глави.
Уметници који нам данас представ љ ају своје калиграфске записе, сви су професори писма, охрабрују нас у нади – ђаво ипак није црн како изгледа – да ће они заједно са њ иховим студентима вратити рукопис на калиграфску разину, онакву каквом су писани прелепи документи наших предака.
С. Филеки
|
