Галерија Дома културе Студентски град
14. до 30. октобра 2010. године

Отварање у четвртак, 14. 10. у 18.30 h.

На XV бијеналу студентске графике додељене су три равноправне награде. Студенткиње V године графике на ФПУ [код ванредне професорке Гордане Петровић] Сања Грбић и Зорана Вукотић добиле су прву награду. Награде су самосталне изложбе у Галерији Дома културе Студентски град. Такође је награђен Душан Вулетић са Академије уметности из Новог Сада.

ИЗ КАТАЛОГА

Уметници, награђени аутори на XV Бијеналу студентске графике, су представници младе генерације уметника који се издвајају, са једне стране, схватањем медија графике као самосталног уметничког медија са сосптвеним унутрашњим законитостима, и са друге стране, радикалним и критичким језиком, често ангажованим, па чак и борбеним. Овог пута награђени уметници нам се представљају кроз шире стваралачке опусе, истражујући нове језике, којима је заједничко пре свега да су присни, поетични и непосредни.

Душан Вулетић, кључне речи: однос човека према природи, аналитички приступ, секвенце, мултиплицирање, хипертекстуалност.
У својим литографијама Вулетић медиј графике поставља као платформу за преношење знања и социолошких коментара на духовит и провокативан начин. Његови деликатни, поједностављени прикази из животињског света пресечени аналитичким елементима стварају нови хибридни језик који комбинује слику и текст. Користећи предходно образовање у пољу техничких наука, посебно динамике и кинематике, Вулетић испитује идеалне облике из природе. Квази-научним погледом уметник поставља замку, у којој је експлицитност научног језика прекинута изненадним поетичним коментарима.

Сања Грбић, кључне речи: женско тело, анти-индивидуалност, перцепција, секвенце, цитатност. Неулепшани актови, згрчена женска тела на радовима Сање Грбић указују на уметност која не служи само давању одушка романтичним темама. Њена способност да модификује и подрива теме уобичајене за актове, оно је што радовима ове уметнице омогућава да оставе дубљи утисак. Очигледно, главни мотив у графикама Сање Грбић није реалистичко истраживање покрета тела већ лични приступ уметнице задатку приказавања женског тела. Дефинисање погледа на женско тело у радовима ове уметнице је истовремено и дефиниција идентитета.

Зорана Вукотић, кључне речи: језик, представљање, комуникација, текстуалност, митска бића. Представљајући своје радове кроз називе са старовековним боговима и митским бићима, уметница истражује границе између језика и могућег представљања. Рафинирана игра симбола и измишљених знакова служи као визуелизација речима описаних појава. Можемо закључити да је главни циљ радова Зоране Вукотић намера да се кроз графику отелотворе мисли. Именујући своје радове именима божанстава која су стварала свет, или онима која су се високо котирала у многобожачким пантеонима, графике ове уметнице служе као средство за преображавање филозофских мисли, односно изналажење нових уметничких коментара филозофских питања.

Иван Манојловић